Uriks

Uriks

5. Poreski tretman prometa dobara i usluga na osnovu međunarodnog ugovora – Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o razmeni iskustava o razvoju i modernizaciji vlade („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 3/22), Sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 3/13) i Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 3/13), koji je izmenjen rešenjima iz Multilateralne Konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 3/18 i 4/23)

Uriks20. jun 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 001504550 2024 10520 004 000 011 001 od 30.4.2024. god.) Zakonom o porezu na dodatu vrednost ... Detaljnije

3. Da li su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV kada obveznik PDV – lice A, koje je u svojstvu investitora izgradilo više objekata u kojima pretežno obavlja delatnost trgovine na malo, dok manji deo površine tih objekata koristi za obavljanje delatnosti iznajmljivanja, izvrši prenos određenih objekata statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje licu B (koje će obavljati samo delatnost iznajmljivanja nekretnina) i prenos određenih objekata statusnom promenom izdvajanja uz pripajanje licu C (koje će takođe obavljati samo delatnost iznajmljivanja nekretnina)?

Uriks20. jun 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 001450776 2024 10520 004 000 011 004 od 28.5.2024. god.) U skladu sa Zakonom o porezu ... Detaljnije

1. Osnovica za obračunavanje PDV za promet usluge kada obveznici PDV zaključe ugovor na osnovu kojeg se pružalac usluge obavezao da će za ugovoreni iznos naknade izvršiti određenu uslugu svojom opremom, materijalom i radnom snagom, nakon čega dođe do izmene tog ugovora u smislu da će naručilac usluge obezbediti deo materijala koji je potreban za izvršenje predmetne usluge i da će se za vrednost tog materijala smanjiti prvobitno ugovoreni iznos naknade

Uriks20. jun 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 000113302 2024 10520 004 000 011 004 od 30.5.2024. god.) Odredbom člana 17. stav 1. Zakona ... Detaljnije

1. Poreski tretman nasleđa i poklona nepokretnosti, a potom njihove prodaje, u slučaju kada je lice koje je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem van Republike Srbije (nerezident) vlasnik nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije duže od deset godina, a u slučaju smrti tog lica, njegovi zakonski naslednici bili bi njegov sin koji je državljanin Republike Srbije sa prebivalištem u Republici Srbiji (rezident) i supruga koja je strani državljanin i živi u inostranstvu (nerezident)

Uriks20. jun 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 369600 2024 10520 004 000 011 004 od 09.02.2024. god.) Kako u zahtevu navodite, lice koje ... Detaljnije

3. Kojim redosledom se rasknjižavaju uplate koje su vršene uplatama na račun poverioca, bez poziva na broj, ako postoje više pojedinačnih dugovanja sa različitim datumima izdavanje i dospevanja? Kada u opomeni za dugovanje stoji: „Vaš dug zaključno sa 30.04.2023. godine iznosi 12.478,00 dinara”, da li se to odnosi na sav dospeli dug do navedenog datuma, ili samo za neki period koji poverilac može naknadno da odredi?

Uriks16. maj 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 001102689 2024 10520 016 000 011 004 od 10.4.2024. god.) Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, ... Detaljnije

1. a) Da li je prema starom Pravilniku za mikro i druga pravna lica (u finansijskim izveštajima za 2018. i 2019. godinu) entitet bio dužan da prihode priznaje prema stepenu ispunjenosti činjenja iz ugovora sa kupcem (investitorom), odnosno suštinski primenom metoda procenta dovršenosti ili je mogao da prihode priznaje samo u fakturisanom iznosu? b) Ako nije bio dužan, da li je u skladu sa starim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica ipak mogao dobrovoljno da primeni metod procenta dovršenosti za priznavanje prihoda od usluga izgradnje? v) Ako je mogao dobrovoljno da primeni metod procenta dovršenosti, da li je bio dužan da u svemu postupi na način propisan u Odeljku 23 MSFI za MSP u vezi sa priznavanjem prihoda po osnovu ugovora o izgradnji i primeni metoda procenta dovršenosti, ili je mogao shodno da primeni ova pravila u jednom delu u skladu sa tadašnjim mogućnostima? Drugim rečima, da li je u skladu sa starim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica bilo ispravno da se evidentira i deo nefakturisanih prihoda, iako možda ne u istom iznosu koji bi se obračunao doslednom primenom pravila iz Odeljka 23 MSFI za MSP? g) Da li je način knjigovodstvenog evidentiranja po mestima troškova uređen u računovodstvenim propisima koji su važili u periodu od 2018. do danas (dakle, u prethodnom i aktuelnom Zakonu o računovodstvu, podzakonskim aktima ova dva zakona, a naročito starom Pravilniku za mikro i druga pravna lica i Pravilniku o Kontnom okviru, kao i MSFI za MSP), ili je ipak reč o aspektu računovodstvene funkcije koji entitet samostalno opredeljuje i uređuje prema svojim potrebama, a u cilju ispunjavanja zahteva primenljivih računovodstvenih propisa, imajući u vidu princip da troškovi ne premaše koristi koje korisnici finansijskih izveštaja entiteta mogu dobiti po osnovu manje ili više precizne raspodele troškova po mestima troškova, i svakako uzevši u obzir objektivna ograničenja koja mogu postojati u vreme izrade konkretnog završnog računa? d) Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje da entitet može samostalno da opredeljuje i uređuje način evidentiranja troškova po mestima troškova, da li je s aspekta sastavljanja finansijskih izveštaja koji su u skladu sa Zakonom o računovodstvu, odnosno Pravilnikom za mikro i druga pravna lica, odnosno MSFI za MSP (u zavisnosti koja računovodstvena regulativa je primenjena u konkretnom završnom računu), a naročito u kontekstu primene metode procenta dovršenosti – prihvatljivo da se na nivou jedne poslovne godine jedan deo troškova direktno dodeli odgovarajućim mestima troškova, da se drugi deo troškova raspodeli po mestima troškova primenom ključa koji se zasniva na relativnom odnosu ugovorenih naknada aktuelnih projekata, i da se treći deo troškova ne raspodeli na mesta troškova projekata iz razloga nepostojanja pouzdanih dokaza da će biti nadoknađeni (ukoliko su nastali iznad planiranog iznosa) ili nepostojanja dokaza da je uopšte reč o troškovima direktno pripisivim projektima, već se evidentiraju kao rashodi na opštim mestima troškova koji se ne odnose na konkretne projekte? Drugim rečima, da li je ispravan pristup da se istovremeno jedan deo troškova direktno dodeljujemestu troška projekta, drugi deo troškova raspodeljuje primenom ključa, a treći deo troškova dodeli opštem mestu troška iz prethodno navedenih ograničavajućih okolnosti, odnosno da li se obračun ukupnih prihoda za priznavanje u Bilansu uspeha tekućeg perioda može zasnivati na ovako raspodeljenim troškovima po projektima i opštim mestima troškova? đ) Da li se naknadno saznanje o mogućnosti direktne raspodele konkretnih troškova mestu troška projekta koji su u prethodnim godinama raspodeljeni primenom ključa ili raspodeljeni na opšta mesta troškova iz prethodno navedenih razloga – u kontekstu obračuna prihoda metodom procenta dovršenosti u skladu sa MSFI za MSP i starim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica – smatra greškom koju je, ukoliko je materijalno značajna razlika, potrebno ispraviti preračunom prethodno priznatih prihoda od usluga i posledičnom izmenom finansijskih izveštaja i rezultata prethodnih godina, ili je ipak reč o načinu računovodstvenog procenjivanja prihoda metodom procenta dovršenosti po osnovu čega ne treba menjati rezultate prethodnih godina? e) Da li je ispravno, s aspekta primene MSFI za MSP i starog Pravilnika za mikro i druga pravna lica – za projekte čije izvršenje ne ide po planu jer su nastali određeni prethodno neplanirani troškovi, a do dana odobravanja finansijskih izveštaja za javno objavljivanje, odnosno za dostavljanje APR-u, nije moguće pouzdano proceniti da li će investitor odobriti povećanje naknade u tom delu, odnosno nije moguće pouzdano proceniti koji će biti krajnji finansijski rezultat za entitet po osnovu izvršenja konkretnog projekta – prihode obračunati, odnosno evidentirati u Bilansu uspeha u ukupnom iznosu samo do visine nastalih troškova po datom projektu za koje je verovatno da će da budu nadoknađeni? Drugim rečima, ukoliko se ne očekuje sa verovatnoćom preko 50% da će dodatni neplanirani troškovi biti priznati od strane investitora u smislu uvećanja ugovorene naknade, da li je ispravno s aspekta aktuelnog i prethodnog Zakona o računovodstvu, podzakonskih akata ova dva zakona, a naročito Pravilnika za mikro i druga pravna lica i Pravilnika o Kontnom okviru, kao i MSFI za MSP, da se prihodi u tom delu rashoda ne priznaju, odnosno da li je ispravno da u toj situaciji rashodi nastali do dana Bilansa stanja na datom projektu premašuju prihode koji se priznaju za dati projekat do istog dana Bilansa stanja, odnosno da za dati projekat bude evidentiran bruto gubitak u Bilansu uspeha? ž) Ukoliko je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, i ukoliko su u jednoj poslovnoj godini prihodi obračunati u manjem iznosu od rashoda u skladu sa okolnostima iz prethodnog pitanja, da li se pozitivan epilog naknadnog priznavanja ovih rashoda u jednom delu ili celosti od strane investitora u smislu povećanja ugovorene naknade za pokriće tih neplaniranih troškova u narednom periodu smatra izmenom računovodstvene procene koja se obuhvata prospektivno (dakle bez uticaja na finansijske izveštaje i rezultate prethodnih godina) nezavisno od materijalne značajnosti, ili je reč o ispravci računovodstvene greške što može iziskivati retrospektivno preračunavanje, odnosno izmene finansijskih izveštaja i rezultata prethodnih godina? z) Imajući u vidu da se ukupan iznos prihoda za svaki konkretni posao ne može menjati računovodstvenim postupcima, već je uvek jednak ukupno ugovorenoj naknadi (nezavisno od toga što ugovorena naknada može biti u celosti ili jednom delu varijabilna), što znači da se metodom procenta dovršenosti isključivo obračunava raspodela te ukupne naknade po obračunskim periodima u kojima se izvršava konkretni posao – da li primena metode procenta dovršenosti u skladu sa MSFI za MSP i starim Pravilnikom za mikro i druga pravna lica podrazumeva samo jedan ispravni scenario raspodele koja će, po pravilu, dovesti do u određenoj meri različitih scenarija raspodele prihoda po obračunskim periodima u kojima se posao izvršava u zavisnosti od objektivnih i subjektivnih okolnosti, odnosno da li se u evidentiranju realizacije jednog konkretnog posla, dva različita scenarija raspodele konkretne ukupno ugovorene naknade po obračunskim periodima mogu smatrati podjednako ispravnim ukoliko su obračuni u oba scenarija usaglašeni sa odredbama starog Pravilnika za mikro i druga pravna lica, odnosno odredbama MSFI za MSP koje regulišu razgraničenje prihoda po periodima, odnosno primenu metode procenta dovršenosti? Drugim rečima, da li različiti iznosi procenjenog vremenskog razgraničenja prihoda po obračunskim periodima mogu istovremeno biti ispravni ukoliko su obračunati na donekle različit način, ali u oba slučaja u skladu sa propisanim pravilima?

Uriks16. maj 2024.
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 001403738 2024 10520 016 000 011 004 od 23.4.2024. god.) Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, ... Detaljnije