Izvor: Poreska kancelarija Tatić

Na sednici održanoj 16. septembra 2019. godine, Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost. Prema našim saznanjima, očekuje se da se ovaj predlog zakona nađe u skupštinskoj proceduri krajem septembra ili početkom oktobra.

Većina predviđenih izmena primenjivaće se od 1. januara 2020. godine, osim odredaba koje se odnose na čl. 24 i 26. Zakona o PDV-u i odredaba koje sadrže ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koje će se primenjivati od dana stupanja na snagu ovog zakona odnosno u roku od osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku RS. Naime, većina predloženih rešenja će tek bliže biti uređena podzakonskim aktima, pa je neophodno da se i ti pravilnici donesu pre 1. januara 2020. godine.

U nastavku ukazujemo na suštinu predloženih izmena, a detaljna objašnjenja daćemo u narednom broju časopisa.

1. Uređen je poreski tretman prometa dobara i usluga nastalih po osnovu prenosa vrednosnih vaučera koji mogu biti jednonamenski i višenamenski. Detaljna objašnjenja o izdavanju i kupoprodaji (ne)namenskih vaučera u sistemu PDV-a, sa osvrtom na Direktivu EU o poreskom tretmanu vrednosnih vaučera, koja je i bila povod za ove izmene, dali smo u časopisu Porezi i računovodstvo broj 5/18, na strani 11. Predložene izmene u skladu su sa pravilima koja smo objasnili u ovom tekstu.

2. Precizira se da se pravilo za određivanje poreskog dužnika iz člana 10. stav 2. Zakona o PDV-u za promet koji se vrši između obveznika PDV-a (npr. promet iz oblasti građevinarstva, promet sekundarnih sirovina i sl.), primenjuje isključivo ako je promet izvršen između obveznika PDV-a evidentiranih za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim zakonom. Ovo nije nikakva izmena, već samo preciziranje pravila koje je već u primeni.

3. Propisuje se obaveza stranih lica da se evidentiraju kao obveznici PDV-a, i to ne samo ukoliko u Srbiji vrše promet dobara i usluga za koji postoji obaveza obračunavanja PDV-a (bilo je i ranije propisano), već i u slučaju kada vrše promet dobara i usluga za koji je propisano poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Pritom, ostaje rešenje prema kojem strana lica nemaju obavezu da se evidentiraju kao obveznici PDV-a u Srbiji ukoliko promet vrše isključivo obveznicima PDV-a.

4. Predloženo je novo pravilo za određivanje mesta prometa dobara, kao i usluga predaje jela i pića na brodu, odnosno u letilici ili vozu u toku prevoza putnika, kao i za promet usluga telekomunikacija, radijskog i televizijskog emitovanja i usluga pruženih elektronskim putem. Takođe, precizira se da ukoliko prebivalište i boravište pružaoca, odnosno primaoca usluge nisu u istom mestu, mesto prometa usluge određuje se prema mestu boravišta.

5. Predloženo je da poreska obaveza može da nastane i danom izdavanja računa za promet usluga neposredno povezanih sa uslugama iz člana 5. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV-u (npr. licenca), nezavisno od toga koje lice pruža te usluge, kao i za promet usluga tehničke podrške prilikom korišćenja softvera, hardvera i druge opreme na određeni vremenski period.

6. Predviđeno je uvođenje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga koji se vrši u okviru realizacije infrastrukturnih projekata izgradnje autoputeva za koje je posebnim zakonom utvrđen javni interes. PDV se ne plaća ni na uvoz dobara koji se vrši u okviru realizacije tih projekata.

7. Predloženo je smanjenje ukupne vrednosti dobara za koja strani putnik koji ih otprema u inostranstvo može da ostvari pravo na povraćaj PDV-a (sa 100 evra na 6.000 dinara, uključujući PDV). Takođe, produžava se rok za dostavljanje dokaza da je putnik otpremio dobra u inostranstvo (sa šest na dvanaest meseci, i to od dana otpremanja dobara u inostranstvo).

8. Precizira se da se PDV ne plaća na uvoz dobara i po osnovu popravke u garantnom roku (a ne samo zamene) i na uvoz dobara za posebne namene, na osnovu odluke Vlade.

9. Prezira se način utvrđivanja procenta srazmernog poreskog odbitka, u smislu da se u promet dobara i usluga, pored prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti ne uračunava ni ulaganje u objekte za vršenje delatnosti za koje se naplaćuje naknada, povremeni prometi nepokretnosti koje izvrši obveznik kojem promet nepokretnosti nije uobičajena delatnost koju obavlja (najviše dva prometa nepokretnosti u jednoj kalendarskoj godini), povremeni prometi iz člana 25. stav 1. Zakona o PDV-u (najviše dva prometa usluga u jednoj kalendarskoj godini).

Predviđeno je i propisivanje pravila prema kojem obveznik PDV-a nije dužan da vrši podelu prethodnog poreza ako utvrđeni procenat srazmernog poreskog odbitka iznosi najmanje 98%.

10. Delimično se menjaju pravila iz člana 44. Zakona o PDV-u, koja se odnose na (ne)mogućnost storniranja, odnosno poništavanja pogrešno izdatih računa. Naime, propisuje se mogućnost ispravljanja računa i u slučaju kada obveznik PDV-a u računu iskaže iznos PDV-a, a da za to nije imao obavezu. Uvodi se pravilo da obveznik u tom slučaju, kao i u slučaju kada je za izvršeni promet iskazao veći iznos PDV-a od onog koji duguje, ima pravo da ispravi iznos PDV-a, pod uslovom da izda novi račun kojim se zamenjuje prethodno izdati račun uz navođenje napomene o tome, kao i da poseduje dokument primaoca računa u kojem je navedeno da PDV iskazan u prvobitnom računu nije korišćen kao prethodni porez.